Komparativ prideva: kako porediš na srpskom
U srpskom poređenje ugrađujemo u sam pridev — ne dodajemo reč „više“. Većina prideva dobija nastavak -iji: nov → noviji, star → stariji, pametan → pametniji. Jedna grupa uzima kratko -ji uz jotovanje, pa se poslednji suglasnik omekša: jak → jači (k → č), skup → skuplji (p → plj), drag → draži. Najčešći pridevi imaju nepravilan, supletivan komparativ koji se uči napamet: dobar → bolji, loš → gori, velik → veći, mali → manji. Ono s čim porediš ide uz „od“ i genitiv: „Beograd je veći od Niša.“ Najveća greška je kalk iz engleskog: „više dobar“ ne postoji — kaže se samo „bolji“. Superlativ dobijaš tako što na komparativ dodaš naj-: najveći, najbolji.
Primeri
- noviji newer
- bolji better
- Ovaj grad je veći. This city is bigger.
Cela lekcija
Sve iz videa, u tekstu.
-
Želiš da kažeš da je nešto veće, bolje ili jeftinije. U srpskom ne dodaješ reč „više“ — poređenje se ugrađuje u sam pridev.
-
Komparativ je oblik prideva kojim porediš dve stvari. U engleskom dodaješ „more“ ili nastavak „-er“. U srpskom najčešće samo promeniš nastavak prideva.
-
Postoje tri puta. Većina prideva dobija nastavak „-iji“. Jedna grupa dobija kratko „-ji“ uz promenu suglasnika. A nekoliko najčešćih prideva je nepravilno i mora se zapamtiti.
-
Počnimo od najčešćeg — nastavak „-iji“. Pridev „nov“ postaje „noviji“. Ovaj telefon je noviji.
-
Isti obrazac radi za mnoštvo prideva. „Star“ postaje „stariji“, „pametan“ postaje „pametniji“. Moja sestra je starija.
-
Druga grupa dobija kratko „-ji“, ali poslednji suglasnik se menja. „Jak“ postaje „jači“ — slovo „k“ prelazi u „č“. On je jači od mene.
-
Ova promena suglasnika je predvidljiva. „Skup“ postaje „skuplji“, a „drag“ postaje „draži“. Suglasnik se omekša pred nastavkom. Ovaj stan je skuplji.
-
Sada nepravilni oblici. Oni su najvažniji, jer su to baš najčešći pridevi u jeziku — i moraš ih naučiti napamet.
-
„Dobar“ ne postaje „dobriji“ — komparativ je „bolji“, baš kao „good“ i „better“ u engleskom. Ova kafa je bolja.
-
Suprotno od „bolji“ je „gori“. Pridev „loš“ u komparativu postaje „gori“. Vreme je danas gore.
-
I najčešći od svih — „velik“ postaje „veći“. Ovo ćeš čuti svaki dan. Ovaj grad je veći.
-
I njegova suprotnost — „mali“ postaje „manji“. Zapamti ih kao par: „veći“ i „manji“. Moj stan je manji.
-
Da bi rekao „od čega“ porediš, koristiš reč „od“ uz drugi pojam: „veći od“, „bolji od“, „jači od“. Beograd je veći od Niša.
-
Evo najveće zamke. Pod uticajem engleskog „more good“, učenici kažu „više dobar“. To je pogrešno. Srpski poređenje ugrađuje u pridev — kaže se samo „bolji“.
-
Isto važi i za nepravilne. Nikad „više velik“ — uvek „veći“. A za superlativ samo dodaš „naj-“ na komparativ: „najveći“, „najbolji“.
-
Da sažmemo. Većina prideva uzima „-iji“; jedna grupa „-ji“ uz promenu suglasnika; a najčešći su nepravilni. I nikad ne dodaješ „više“ — poređenje je u samom pridevu.